„И после овога видјех другога анђела гдје силази с неба, који имаше област велику; и земља се засвијетли од славе његове. И повика јакијем гласом говорећи: паде, паде Вавилон велики, и поста стан ђаволима, и тамница свију птица нечистијех и мрскијех; јер отровним вином курварства својега напоји све народе; И цареви земаљски с њом се курваше, и трговци земаљски обогатише се од богатства сласти њезине. И чух глас други с неба који говори: изиђите из ње, народе мој, да се не помијешате у гријехе њезине, и да вам не науде зла њезина. Јер гријеси њезини допријеше тја до неба, и Бог се опомену неправде њезине.“ (Откривење 18,1-5)
         Ми, Адвентисти седмог дана, овог анђела зовемо четврти анђео, само зато што овај анђео долази после трећег из Откр. 14,9-12. А овај трећи је отпочео своју вест убрзо после 1844. год. Исто знамо да је овај четврти анђео сишао на Генералну Конференцију АСД у Минеаполису 1888. год. То опет потврђује да овај анђео долази после трећег и зато га зовемо четврти анђео из Откр. 18. гл. Рад овог анђела сес. Вајт описује у Раним списима под насловом „Гласни поклич“ или „Гласна вика“. Под тим насловом налазимо исте речи које читамо у Откр. 18,1-5. Читајући даље у Раним списима под истим насловом налазимо речи: „Вест о паду Вавилона, коју је објавио Други анђео, поновљена је али са придодатом напоменом о поквареностима које су се увукле у цркве после 1844. године.“, што значи да овај анђео мора изнети све покварености које су се увукле у цркве у лаодикејском периоду времена. Овај четврти анђео понавља вест Другог анђела, која је била објављена 1844. године. А такође знамо да анђео из Откривења 18 уједињује свој глас с Трећим анђелом и зато је дошао 1888. год. Адвентистима седмог дана који су корачали у вести Трећег анђела убрзо после 1844.-1888. године.
         „И зачула сам гласове који као да су одзвањали свуда: Изиђите из ње, народе мој, да се не помијешате у гријехе њезине, и да вам не науде зла њезина. Јер гријеси њезини допријеше тја до неба, и Бог се опомену неправде њезине.“ Изгледа да је ова вест додатак Трећој, она јој се придружује као што се поноћни поклич 1844. године придружио вести Другог анђела.“ Ми АСД знамо да је 1844. године, за време вести Другог анђела из Откр. 14,8, око 50 хиљада напустило протестантске цркве, које су одбациле вест Првог анђела (Откр. 14,6.7).
         „Стога је покрет приказан анђелом који силази с Неба, расветљујући земљу својом славом и вичући снажно јаким гласом, објављујући грехе Вавилона. У вези с његовом поруком чује се позив: „Изиђите из ње, народе мој“. Како се та упозорења придружују вести Трећег анђела, она прераста у гласну вику.“ (Вел. бор., издање 1844., 422. ориг. стр.)
         „Време пробе је управо пред нама (погрешно је преведено) ( Тhe time оf test is јust upon us.)“ „Време испита је баш над нама, јер је гласни поклич трећег анђела већ отпочео у откривењу правде Христа Исуса, Искупитеља који опрашта грехе. То је почетак светлости оног анђела од чије славе треба да се засветли читава земља.“ (Bibl. Кoment. 7V, 984 оrig.str.) Питање за све АСД (Лаодикејце): По овим речима сес. Вајт разумемо да је тада гласна вика трећег анђела почела и да је она била испит за АСД. А у Вел. борби, оригинал из 1844. год., читамо да кад се вест о паду Вавилона и други глас с неба уједине с вешћу Трећег анђела, тек тада се вест Трећег анђела може развити у гласну вику. Али без вести из Откривења 18,1-5 нема гласне вике Трећег анђела. Можете ли ви ово видети? Баш исто као што ни поноћна вика није могла почети без вести Другог анђела из Откр. 14,8, 1844. и без вести „Ето Женика где иде, излазите Му на сусрет.“ (Рани списи 248. ориг. стр.). Овде у овим речима можемо видети крај свих протестантских цркава у вестима из Откр. 14,6-8. Сасвим слично је и крај свих цркава Адвентиста седмог дана у вести Трећег и Четвртог анђела из Откр. 14,9-12 и Откр. 18,1-5.
         Опет питање свима АСД: ГДЕ ЈЕ ПРАВИ ИЗВЕШТАЈ О ВЕСТИ АНЂЕЛА ИЗ ОТКРИВЕЊА 18,1-5? Ја опет понаваљам исто питање: Где је извештај о вести „Паде, паде Вавилон... и други глас с неба „Изиђите из ње, народе мој.“? И ове опомене су се ујединиле с вешћу Трећег анђела 1888. год. Опет понављам исте речи које сам рекла и написала још пре 10 година и више - да сам обећала пет хиљада долара награде ономе ко ми пронађе ПРАВИ извештај о вести из Откривења 18,1-5, 1888. године. Па опет питање: Да су АСД 1888. год. прихватили вест анђела из Откр. 18,1-3, зар није требало да се догоди оно исто што се испунило 1844. год., када је око 50 хиљада напустило пале протестантске цркве? Зашто су морали сви заједно, добри и зли, да се врате натраг у духовну пустињу? Зар не зато што је вест анђела из Откр. 18,1-4 била одбачена? А да је била одштампана и дата народу Божјем кроз сво време од 1888. па до данас 2000., зар не би верници гунђали против својих вођа?
         Неко од верника ми је поставио питање: „Зашто се не може вест о паду Вавилона из Откр. 18.гл. објаснити на други начин, а не баш онако како пише у Откр. 18,2-4?, јер се, ето, не може наћи баш како пише у Откр. 18,2-4.“ Одговор се лако може наћи у Вел. бор. од 1884. и у Раним списима у вези вести Другог анђела 1844. год. и како се тада објавила вест Другог анђела. Па ако се могла тада вест о паду Вавилона некако увити у црну крпу па са белим рукавицама објавити вест из Откр. 14,8, па онда нека свако реши сам за себе.
         Ево одговора у Вел. бор. на 232. ориг стр. „Кад су цркве презреле савет Божји и одбациле адвентну вест, и Господ је њих одбацио. Првог анђела је следио други, објављујући: „Паде, паде Вавилон, град велики, јер отровним вином блуда својега напоји све народе (Откривење 14,8). Адвентисти су разумели да је ова вест била објава моралног пада Цркава, јер су одбациле Прву вест. Објава „паде Вавилон“ дата је у лето 1844. године и као резултат тога око педесет хиљада се повукло из тих Цркава.“
         Како сам рекла да правог извештаја у вези вести анђела из Откр. 18,1-5 нема под сунцем и да је спаљен у великој америчкој дневној соби на ватри у камину, у присуству 5 људи, и један од њих је био секретар Генер. Конф. убрзо после 1888. год. Опет ми је неко од верника поставио питање: „Ако је то истина, зашто нису Џонс и Вагонер поново написали другу књигу, као што је Јеремија морао да напише другу књигу кад је цар спалио прву?“
         Кад сам видела да ми народ не верује, тада сам обећала 5 хиљада. долара награде ако ми пронађу извештај у вези 1888. год. и рада анђела из Откр. 18,1-5. А мој одговор у вези Јеремије (Јеремија. 36,22-32) је увек исти. Јеремија је добио наређење од Бога да напише другу књигу јер то није смела да остане тајна. У другој су биле додате неке речи којих није било у првој књизи. Свакако да у првој није било ништа о спаљивању прве књиге, то је додато у другу. А поред тога, можда је додато и још нешто што сада имамо у књизи пророка Јеремије.
         А зашто нису Џонс и Вагонер поново написали другу књигу, као и о спаљивању црног извештаја у вези 1888. год., мој одговор је био тада, а и сада је исто: Зато што анђео из Откривења 18. гл. долази ПОНОВО. Јер духовни Израел поново стиже на Јордан, тамо где су верници били 1888. год. Али сада је много горе стање него 1888. год., јер отровног вина је много више произведено у све 3 цркве АСД. А фанатизма има не само у организованим црквама него и код одвојених АСД, јер су са собом понели отровно вино одакле су изашли и подељени су у многе групе са својим вођама. А што кажем да је сада у црквама АСД произведено много више отровног вина курварства својега, јер свака лаж је од оца лажи, за кога је Исус рекао: „Јер иде кнез овога света, и у мени нема ништа.“ (Јован. 14,30).
         Само ако боље погледате лекције у такозваном Реформ. Покр. АСД у протекле две године, па макар само за једну годину, ви бисте били изненађени да се чланови те цркве могу хранити или пити и даље то отровно вино. Још морам споменути да кад је телесни Израел по други пут стигао на Јордан, тада је био највећи отпад какав није био кроз свих 40 година лутања по пустињи. Ту је погинуло 24 хиљаде. (4. Мој. 25,7-9). Читамо у Вел. бор. од 1884. год., 291. ориг. стр.: „Историја старог Израела упадљива је илустрација прошлог искуства адвентног тела. Бог је водио свој народ у адвентном покрету као што је водио децу Израелову из Египта. У великом разочарању њихова вера је била искушана као и вера Јевреја на Црвеном мору.“ Исте ове речи се могу наћи и у 8. Свед. 115. ориг. стр. Шта овде разумемо? Зар не да је духовни Израел 1844. год. прелазио Црвено море, а 1888. год. је први пут стигао до Јордана. Већ многи од нас знамо напамет ове речи које је писала сес. Вајт: „Видела сам да су Џонс и Вагонер представљали Исуса Навина и Халева. И као што су деца Израелова каменовала уходе стварним камењем, тако сте ви каменовали ова два брата камењем поруга и подсмеха... А сада се морамо вратити натраг у пустињу и тамо остати 40 година.“ На основу ових речи се јасно види да ми понављамо историју старог Израела и 1888. год. су АСД стигли први пут до Јордана. Ово је писано у Мелбурну, Аустралија, 9. маја, 1892. год. (Gen. Conf. Bul. 1892)
         А сада пажљиво прочитајте ове стихове да бисте боље разумели стазу кроз духовну пустињу од 1844. год. до 1888. год. и натраг у пустињу и сада опет по други пут на Јордан... Кад је телесни Израел први пут стигао на Јордан (4. Мој. 14, 22-24), „ни један од оних који ме увредише“. 14,1: „Тада се подиже сав збор...“. Питање: Kо је овде пао код телесног, и духовног Израела 1888.? Ево цитат из лекције од Реформне цркве АСД, од 8. јуна 1950. године: „На Генералној Конференцији која је одржана 1888. године у Минеаполису, Мин., сишао је анђео из Откривења 18. главе да би извршио своје дело, и био је исмејан, критикован и одбачен; и већина ће поновно исмејати, критиковати и одбацити вест кад нарасте у гласни поклич.“ (Тaking up а reproach, Е. G. White)
         Питање: Kо је оставио своје кости у телесној пустињи и у духовној после 1888. год.? Понављам питање: Да ли је могла гласна вика трећег анђела да почне 1892. године, без вести из Откр. 18,1-4? Али у садашње време проповедати оправдање кроз веру, али без вести из Откр. 18,1-4, за мене је то велики фанатизам од оца лажи. Исус није могао да оправда ниједног од оних који су одбацили вест из Откр. 18, 1888. год. Суђено им је да оставе своје кости у пустињи. Али сада у наше време, млађа генерација је добила обећање. Пошто ми понављамо историју телесног Израела, онда треба пажљиво да проучимо књигу Исуса Навина 1,1-9.
         Како је сес. Вајт писала да се после побуне 1888. год. морамо вратити натраг у пустињу и тамо остати 40 год. и тиме је потврдила да ми понављамо историју старог Израела, али наше лутање је било два пута по 40 год. после 1888. год. Уствари, лутања по пустињи је било пуних 120 год. по речи из Данила 9,26: „А после те шездесет и две недеље погубљен ће бити помазаник и ништа му неће остати.“ Знамо да се ово испунило кад је Христос био разапет. „Народ ће војводин доћи и разорити град и светињу.“ – ово се испуњавало за време папства и све до 1844. год. Божји народ је држао папску суботу уместо Господње суботе у којој је име Творца неба и земље. Тек кад је Исус прешао у свет. над светињама, 22. октобра 1844. год., тада је Божјем народу дошла суботна светлост по Дан. 8,14. А после 1844. год. убрзо је почело лутање по пустињи, по речима из Дан. 9,26.: „И крај ће му бити са потопом.“ Знамо да је Ноје проповедао 120 година да долази потоп. Тако је лутање по пустињи било 120 год. и то је прошло и сада живимо у „и одређено ће пустошење бити до свршетка рата.“ – ту смо сада у ове наше дане, јер то нам је остало у одређивању времена, колико за сада можемо знати. И на крају желим да напишем још једну ствар, а што је јако важно за нас данас. Верујемо да се Божји народ АСД позива да изађе из Вавилона по Откр. 18,1-5. Нешто сасвим слично као што је телесни Израел после 70 година био позван да изађе из тадашњег Вавилона и да иде да сагради спаљени Јерусалим и дом Божји. У Библ. ком. 6В на 1175. ориг. стр. читамо: „Зато што на самом почетку нису могли сагледати и крај, оклевали су да вером наставе дело за које је Бог у свом провиђењу отворио пут. И чим су се појавиле тешкоће, они су мирне душе напустили рад. Ова историја ће се понављати. У делу ће бити промашаја и неуспеха зато што људи немају довољно вере. Када посматрају само оно што се споља може видети, пред њима се појављују само немогућности...“ Ово је опомена за нас данас.
         Ево, само још ово да споменем и да поставим питање: Да ли се поноћна вика објављивала у протестантским црквама или код оних 50 хиљада који су изашли из протестанстских цркава? Онда где треба да се чује гласна вика, у црквама АСД или у одвојеним групама АСД? Одговор на моје питање: „Верујем да ће вест оправдања кроз веру свакако бити укључена у гласну вику из Откривења 18,2.3. Али чини ми се јасним да је гласна вика, која је почела 1890-их, из неког разлога избачена, тако да сада гласну вику још увек очекујемо у будућности.“ (6. октоб. 1980., потпис секретара Ген. Конф. Robert W. Оlson)
         Ова опомена је исто јако важна за нас данас, зато што живимо баш у време покрета којег прави и кнез Тирски и то у исто време кад и анђео из Откр. 18 прави последњи покрет код Божјег народа АСД. Зато нас сес. Вајт опомиње да добро проучимо Језек. 28. гл. „Све припаднике нашег народа позивам да проучавају двадесет и осму главу Језекиља. Приказ дат у овом поглављу, мада се пре свега односи на Луцифера, као палог анђела, има и шире значење. Ту се описује не само једно биће, него општи покрет чијег деловања ћемо ускоро бити сведоци. Верно проучавање овог поглавља треба све оне који траже истину да наведе да прихвате сваки зрак светлости коју је Бог дао своме народу, како не би били захваћени обманама ових последњих дана.“ (Серија Б, број 17, стр. 30, или Библ. ком. 4В, 1162. ориг стр.)
         Не смемо заборавити опомену у Откр. 9,14-16. Од покрета Вилијама Милера, ова четири анђела или двеста хиљада хиљада оних који су били одрешени на америчком тлу, још увек су одрешени све док се не испуни пророчанство у Откр. 20,1-3, тј. док Сотона не буде свезан на хиљаду година. Док је Божји народ спавао, Сотона је правио многоврсне замке и добро их прикрио. А када Бог буди свој народ вешћу из Откривења 18, тада оних двеста милиона лове у своје већ припремљене замке. Тако се у исто време испуњава и Језекекиљ. 28. поглавље у вези покрета кнеза Тирског, тј. Луцифера. Ово не смемо заборавити, да улазимо у покрет кнеза Тирског који ће све више јачати до завршетка армагедонског рата.
         Ово је најкраће што сам овде могла објаснити, да нико нема изговор пред Богом. Читамо у Вел. бор. од 1884. да када су протестантске цркве одбациле вест из Откр. 14,6.7, тада је и њих Бог одбацио. А Бог је исти и не мења се. Сада кад су све три цркве АСД одбациле последњу опомену милости, и њих је Бог исто тако одбацио. Л. Г.